Radical Ducati
Radical Ducati bila je radionica u Madridu koju su vodili Pepo Rosell i Ramon Reyes, proizvodivši unikatne motocikle visokog kvaliteta.
Zbog smelosti svojih tvorevina radionica je često bila predmet komentarisanja stručne javnosti i ljubitelja izvornih motocikala, no neosporan kvalitet izrade, kao i samih koncepata, učinio je da Radical Ducati ubrzo bude prihvaćen kao jedna od vodećih radionica.
Primarna delatnost radionice bila je proizvodnja delova za naknadnu ugradnju i uslužna modifikacija motocikala, a ovo su motocikli koji su je istakli:
Cafe Veloce dao je Ducatiju GT1000 poseban šmek koji prate perfomanse, dobio je suvo kvačilo, novo oslanjanje, pojačane kočnice, skraćen ram, izmenjen rezervoar i heblove.
Pod imenom F3 krije se sportista sa staze, obnovljen i ojačan Ducati 125TS iz 1963. godine, napravljen da i pomuči i najiskusnije vozače.
Nakon što Radical Ducati prođe kroz njega (stavi ga dijetu, izmeni potpuno sve delove uključujući i Trellis ram i rezervoar i sve to začini retro šarmom) Ducati 749R postaje 7½ Sportiva.
Osnova za 9½ bio je M900 Monster iz 1997. godine, prerađen po ugledu na trkačke jednocilindrične Ducatije iz 70-ih.
Carallo Sport zasnovan je na prastarom Ducatiju 125 a nepravljen je za takmičenje u legendarnom Motogiro d’Italia – pravila Istorijske klase nalažu da je motocikl stariji od 1957. godišta i da ima 175ccm ili manje.
Pantahstica bojom i imenom navodi da je nastala od Ducati Pantah ali to nije slučaj, nastala je od Cagive Alazzura, turing derivata Pantaha iz sredine 80-ih.
Pred svoj kraj Radical Ducati počeo je da eksperimentiše i sa drugim markama.
Klasična enduro Yamaha XT600 postala je treker Dirt Rad, sa vilama od FZR600 i Hagon amortizerom, poliranom i portovanom glavom i posebnim izduvom.
Poslednji projekat Radical Ducatija bio je Interceptor, BMW R80 ST napravljen u saradnji sa francuskim specijalistom za BMW Maxom Boxerom. Ni BMW nije mogao izbeći uticaj Ducatija, prednji deo je sa modela SportClassic a trouglovi su sa Monstera. Sam agregat je od BMW-a R100 a top sa S1000RR dok je rezervoar prerađen Laverdin. Interceptor je mehanički i estetski najizmenjeniji motocikl Radical Ducatija i pobrao je brojne ovacije.
3 meseca nakon uspeha Interceptora sve je bilo gotovo, kratka objava na Facebook stranici radionice označila je kraj njenog rada.
Pepo Rosell rekao je: “Nekon više od 15 godina strasti, dizajniranja, pravljenja, vožnje i razvoja mojih snova vreme je za zaustavljanje i promenu u mom životu. Želim da se zahvalim svima na podršci i deljenju našeg sna.”
Nakon malo više od godinu dana od objave ove vesti sve je manje nade da će Radical Ducati ponovo otvoriti svoja vrata, proizvodnja delova poverena je francuskoj firmi Ducatiamo a Pepo Rosell započeo je novu radionicu.
