Zloglasne grupe bajkera u Srbiji?

Pre izvesnog vremena prestao sam da čitam “Blic” i ostale dnevne novine. Pre svega jer normalan i vaspitan čovek čitanjem toga truje sebe. Godinama unazad radi se na promociji nemorala i loših merila vrednosti. Država i društvo su degradirani, navikli smo na nemoral, malverazacije, loše ponašanje. Sve je poput haosa i beznađa u kome se ljudi gube pod pritiscima i negativnih uticaja. Nažalost, motociklisti, bajkeri, potkačeni su kvazi istraživanjem “Blica” o zloglasnim grupama u Srbiji koji “gospodare drumovima”. Ovde se govori o klubskoj moto sceni u Srbiji koju je teško razumeti i sagledati sa aspekta čoveka koji se ne bavi motociklizmom, niti je ikada bio član nekog kluba. Stoga smatram da članak kojeg je pisao takav čovek može samo uneti konfuziju na štetu svih koji se u Srbiji bave motociklizmom.

Moto bande postoje u američkoj kulturi nakon 2. Svetskog rata i taj trend je kroz filmove i medije, poput ovoga u “Blicu” gradio negativne trendove koji su se proširili i van Amerike, mada su bajkeri imali i dosta drugog uticaja na modu, muziku, itd.

Da bi realno sagledali sliku, moramo pre svega da sagledamo i ostale činjenice. Ko su bajkeri i šta rade u Srbiji?

Iako su bajkeri socijalni i lako se udružuju ne možemo ih trpati u isti koš. To je isto kao kada bi rekli da su beogradjani ovakvi a kragujevčani onakvi. Svuda ima onih loših koji više privlače pažnje ali ne treba olako generalizovati bilo kakve grupacije. Tako je i u bajkerskom svetu, ima lošeg i dobrog. Motociklizam svako doživljava na svoj način a to se može videti po tipovima motocikala, stilu vožnje i na kraju po samom pojedincu. Motociklizam je finansijski zahtevan a sama vožnja iziskuje neprestani trening i usavršavanje, zahteva nadprosečnog vozača, fizički i mentalno. Uglavnom se radi o ostvarenim ljudima, porodičnim i raznih zanimanja. Lično poznajem ljude koji se bave, građevinarstvom, mehanikom, medicinom, pravom, neki su čak i sveštena lica.

Srpski bajkeri se godinama unazad bave humanitarnim radom, počelo je sa akcijama a danas je to tradicija.
Svake godine organizuje se poseta domu “Sremčica”. Prošle 2013. godine 325 motocikala.

Takođe, svake godine se obilazi i pomaže domu u Kulinama kod Aleksinca.

Pored toga, svake godine se vozi ka Kosovu u humanitarnoj “Bajk rok” misiji.

Ovo je samo delić humanitarnog rada, ovaj tekst bi bio predugačak ako bi pomenuo sve akcije davanja krvi, organizovanje koncerata i skupova skupljajući novac za lečenja dece i nikada se nije postavljalo pitanje da li je dete bajkera ili nije. Koliko su lokalni klubovi pomagali svom gradu i najugroženijama ne može se popisati.

Ne mogu da ne pomenem ljude, bajkere, koji su aktivno učestvovali i bili u blatu do kolena dok su pomagali u odbrani protiv poplava.
Moto skupovi su poslednjih godina česti, ima dobro organizovanih i loših, zajedničko svakom jeste da na nijednom nije bilo tuča, ubistva ili da je bilo ko od posetioca bio na neki način ugrožen. To je događaj gde bez brige možete povesti porodicu. Da li biste ženu i decu odveli na fudbalsku utakmicu?

Bajkeri su ljudi koji imaju stav. Nisu bezgrešni i nisu cveće. Bajker ima petlju i ne trpi ugnjetavanje i ogračivanje slobode u bilo kom obliku, svoj motocikl doživljava kao intimnu stvar. Bajker nije tip za sprdačinu, bajker ima viteške kodekse. Prvi koji su ustali i protivili se povećanju putarine su bajkeri, zastupajući sve vozače. Bajkeri nisu stado ovaca.

Skrećem pažnju svima, ne dajte da vas obmanu lažnim informacijama i serviranom propagandom. Budite ponosni na svog rodjaka bajkera, komšiju, na bajkere svoga grada. Garantujem da ni jedan bajker neće proći i okrenuti glavu, od njih uvek možete očekivati pomoč čak i kad ne tražite. To su ljudi koji mnogo vredno rade i odriču se zarad tog hobija, bolje reći načina života. Motocikl je jedna od najtežih mašina za vožnju, zahteva izuzetnu sinhronizaciju tela, uma i mašine. Rizici i uslovi u kojima voze su veliki, poštujem i radujem se svakome ko na motociklu stigne i vrati se svojoj porodici.

Bajker nije bitanga, zloglasni ubica, reketaš i diler narkotika. Kada kažete bajker, misli se na ljudsko biće avanturističkog duha, humanitarca i lafčinu od čoveka.
Motocikl može da kupi svako, kao statusni simbol, kao sredstvo za izvršenje krivičnog dela, motocikl ne čini čoveka bajkerom, već ga čine vrline koje se gaje, vaspitanje i ponašanje prema društvu, okolini, porodici i državi. Jasna crta između kriminalca i bajkera postoji, za ove druge postoje državni organi i institucije.

Čuvajte i poštujte bajkere, ne tražimo ništa za uzvrat ali ne damo da nam kvazi novinarstvo ruši i blati ugled. Niko nema to pravo, kriminalac na motociklu nije bajker već samo kriminalac!

Autor: Aleksandar Stojanović
Izvor: 2wheelsreport