“Putevima NOB-a” Dan IV Nastavak
Četvrti dan, nastavak – Desant na Drvar
Kada sam stigao u Drvar vreme se kudikamo smirilo i kiša je prestala da pada. Posetio sam Titovu pećinu na koju su trupe Vermahta izvršile desant. Na ulazu je tabla sa adekvatnim nazivom ulice i petokrata u travi tik pored suvenirnice. U podnožju pećine, tačnije tamo gde počinje uspon je muzej posvećen desantu na Drvar. U trenutku kada sam ja bio tu muzej je bio zatvoren, ali gospođa Vesna koja tu radi kaže da je lepo uređen i da ima dosta autentičnih predmeta. Pored muzeja na samom ulazu stoji tabla na kojoj piše “Titova pećina”. Da biste došli do kuće morate se popeti preko strmog kamenjara. Instalirani su rukohvati da bi se olakšalo penjanje ali ni sa tim nije jednostavno. Stenje je oštro i površina gaza na pojedinim mestima je tek pola stopala.
Kuća koja se nalazi na ulasku u pećinu je replika jer je prava kuća stradala tokom rata devedesetih godina. Do zadnjeg dela kuće može se proći uz stenu i tada dolazite do improvizovane platforme koja vodi dublje u pećinu. Na kraju tog prolaza nalaze se rešetkasta vrata koja su tu stavljena, kako su mi rekli, iz bezbednosnih razloga.
U postavci je još i ostaak tenka zbog kojeg je poginula partizanka Marija Bursać. Čuvena priča o ćebetu. Ko ne zna neka malo gugla iliti nova-stara narodna poslovica “ko nema u vu-gla, ima u gugla”.
Ostatak dana vam je poznat… Počela je kiša koja do jutra nije prestajala. Ja nisam uspeo ni da update-ujem putovanje jer u privatnom smeštaju u kom sam bio nije bilo konekcije.
