“Putevima NOB-a” Priprema
Pozdrav svima,
zovem se Predrag Jelenić i u medijima sam od 2001. godine, studirao sam FDU u Beogradu, autor sam dokumentarnog filma Adrese Mrtvih i trenutno sam angažovan u italijanskoj filmskoj produkciji Verdict Film. Pored toga počeo sam i sa proizvodnjom bočnih kofera za motore A.M.
Na samom početku moram da napomenem da ovaj put neće biti inspirisan nikakvom ideologijom niti političkim ubeđenjem. Moji prijatelji znaju da me politika ne zanima i da ne gledam ljude po verskoj pripadnosti, političkom ubeđenju ni mestu gde su rođeni na ovoj planeti. U fokusu biće priprema za polazak, priprema motora za isti i sam put, kao i subjektivni doživljaj mesta kroz koja sam prošao i u kojima sam se zadržao. Malo je nestandardno da se sa putopisom kreće od samog početka tj. razvijanja ideje, ali možda moje iskustvo tokom priprema bude korisno nekome. Napravio sam i facebook stranu preko koje ću najbrže update-ovati napredak, naravno budući da je sam facebook koristan alat za komunikaciju sva pitanja, predloge, komentare možete postovati tamo ili ovde na forumu.
Želju da posetim spomen parkove NOB-a imam duže vreme zato što, priznali mi ili ne, je deo naše istorije. Baš kao i u Prvi svetski rat, Balkanski ratovi, kao što su pratili cara Dušana, cara Lazara i sve vladare. Neće biti jedina reportaža, za sledeću godinu planiram srednjevekovne tvrđave ali o tom potom.
Zna se i okvirni datum polaska. Kako trenutno stvari stoje 13. juna rano po podne krećem ka Podgariću. Ruta je u međuvremenu malo izmenjena. Na sugestiju drugara od Mostara neću ići direktno za Nikšić već ću produžiti najkraćim putem ka Hrvatskom primorju. Odatle uz sam Jadran idem ka Herceg Novom gde skrećem u pravcu severa ka Nikšiću. To će biti dobar trip – da vozim uz slanu vodu. I još jedna izmena (za sada) je u pravcu Čačak – Kruševac gde ću napraviti mali detour ka Kopaoniku.
Relativno skoro sam imao peh sa svojim fotoaparatom. Jedna od opcija je bila da od drugara pozajmim njegov jer zaista smatram da ne bi bilo u redu da fotoreportazu pratim slikajući mobilnim telefonom Posle sam razmišljao šta ako se tom fotoaparatu nešto desi. Ne bi se on ljutio na mene, zna da bih mu kupio nov, ali opet ostaje to da sam drugaru oštetio ili pokvario fotoaparat tako da je jedina opcija bila da kupim nov. Surfovao sam po netu i našao par odgovarajucih opcija mahom po velikim radnjama koje prodaju hardver. Međutim, jedan moj drugar profesionalni fotograf iz Camerades ekipe mi je preporučio jednu radnju na Ceraku. Pretrčao sam preko sajta, našao otprilike šta me zanima, otišao do njih i sa vlasnikom te radnje ušao u priču o ovoj fotoreportaži. Spontano, baš kao kada mi bajkeri uđemo u radnju moto opreme pa krenemo da pričamo sa prodavcima i vlasnicima na tu temu, a svi znamo da tada priči nikad kraja On mi je preporučio Fuji FinePix HS35 što je bilo na njegovu štetu jer je bio nešto jeftiniji od onog što sam ja hteo da kupim, i savetovao me je da zbog načina putovanja uzmem rezervnu bateriju. Pitanje je kada bih bio u mogućnosti da je punim jer je vrlo verovatno da će me noć stići negde između dva grada ili checkpointa. Vlasnik će verovatno ovu fotoreportažu postovati na svom forumu kada se završi. Da ne ispadne da ga reklamiram sami proverite na sajtu šta ima od opreme i uporedite sa drugim prodavnicama. Baš kao što sam preneo jako pozitivno iskustvo i savete Lošmi Capo-a isto tako vam prenosim jako pozitivno iskustvo sa ovom radnjom. Kada pričate sa vlasnikom on zna o čemu priča i spreman je da pomogne, a pored toga meni je bilo dovoljno što ju je preporučio Marko Rupena.
Ujedno je nabavljena i vreća za spavanje, i čeona lampa. Na Novom Beogradu je radnja outdoor opreme Zeleno Drvo. Danas mi je Zoka rekla da će dobiti i longbordove tako da već vidim sebe kako ležim u bolnici sa par kila medicinskog gipsa.
Afriku obuvam novim gumama. Stavio sam Full Bore spoljašnje gume i verovatno sam prvi u Srbiji koji je to uradio, ali navikao sam da “probijam led”. Naravno stavio sam i nove unutrašnje. Pored guma uzeti su i zadnji lanac i lančanici koji su u gepeku i čekaju da ujutru rano odem do majstora da se to zameni. Ali pre toga ću morati sabajle da odem na suptrotni kraj grada po prednji lančanik i onda ekstra brzo da odem do majstora da se to sklopi. Jedna meni draga osoba jednom je rekla: “Predraže, ti da uradiš nešto jednostavno graniči se sa nemogućim, sve mora da bude toliko ****** komplikovano!” I potpuno je u pravu. Oko 14h ekipica će doći u BarTender da se ispričamo i pozdravimo. Možda će se neki i provozati deo puta samnom što bi bilo skroz kul. Na ovim fotkama Šonsi i ja pričamo o planiranoj ruti fotoreportaže u Gevari a Marko Rupena je iskoristio momenat da ovekoveči trenutak kada sam se totalno zbunio u objašnjavanju samo da bi posle mogao da mi se smeje i kaže: “E, rekao sam ti!”
