Sve ima svoj početak i kraj – Dragoslav Kule Perišić
Nakon što je jutros od Nenada Stojanovića Cvrleta stigla informacija da će se povući sa moto trka, usledilo je i saopštenje Dragoslava Kuleta Perišića, koji je takođe odlučio da je došlo vreme da napusti ovaj sport. Saopštenje koje nam je stiglo prenosimo u celosti.
Dragi prijatelji,
Posle 50 i više godina, došlo je vreme za rastanak. Skromna kuća u Darosavi, nemi je svedok da su se u tom dvorištu pripremali takmičarski motorcikli za Šampionat Srbije, Jugoslavije, Evrope i Sveta, počevši debitantskim nastupom mog oca Živorada Žike Čvrgana davne 1962. godine, nastupom na trci za Trofej grada Beograda, koji je bio aktivan, praktično sve do svoje smrti 1983. godine. Moja prva sećanja u detinjstvu, vezana su za motore, trke i nastupe mog oca Žike, kao i nastupe legendarnih Aranđelovčana, poput Bate Popa, koji je najzaslužniji što su se trke u Banji kod Aranđelovca, od 1983. do 1988. godine vozile u znak sećanja na mog oca “Memorijal Žike Perišića Čvrgana”.
Najteži trenutci moje duge i bogate karijere, nisu mojih 52 preloma, već momenti mojih tragično stradalih kolega. Nažalost, moj veliki konkurent i prijatelj, pokojni Predrag Popović – Žabac, Draksi, na rukama mi je izdahnuo 2000. god, na trci u Novom Sadu. Ista tragedija zadesila je i pokojnog Miroslava Živkovića, koji mi je izdahnuo na rukama, na moto trci u Kraljevu, 1997 godine. Jedan od mojih najvećih prijatelja, pokojni Radivoje Đurić – Fanđo, poslednje sate svog života proveo je sa mnom u kafani u Mladenovcu, kada je po povratku kući nastradao. Svim mojim nastradalim kolegama, neka je večna slava i hvala im na svemu!
Svoju karijeru u moto sportu, započeo sam 1976. godine, gde sam aktivno učestvovao sve do 2015. godine, kada sam teško nastradao na trci u Serezu u Grčkoj. Želeo sam da se od takmičenja oprostim nastupom na trci u Vršcu, koja je predviđena za 19.09.2016. godine. Na ovoj stazi moto klub Dijamat organizuje trke od 2001. godine i u ovom gradu sam 2015. godine proglašen za Počasnog građanina. Nažalost, nakon 40 godina provedenih na dva točka, na stazama koje su upile svu moju krv i znoj, dočekao sam da nemam priliku da odvozam svoje poslednje krugove u karijeri.
Međutim, vaspitan sam tako da nikoga ne mrzim, pa će isti ti ljudi, ali pre svega moji prijatelji i kolege sa pista širom Sveta, biti dobrodosli da posete i obiđu muzej od 6 takmičarskih motocikala sa kojima sam nastupao, a u pregovorima sam da otkupim i prvi takmičarski motorcikl svog oca iz 1962 godine. O svojim naporima koje sam ulagao i rezultatima istih, ne bih sada. To prepuštam vama.
Poznat sam po tome, da sam u nekim situacijama bio previše srčan i nepromišljen, a ako sam nekoga uvredio, ovog puta želim da mu se javno izvinim. Na kraju karijere, ostaje mi samo da kažem – Hvala od srca svima vama koji ste me svih ovih godina pratili na takmičenjima i bili ogromna podrška! Vođenje moto sporta prepuštam čelnicima iz Ruzveltove, koji verovatno više vole moto trke od mene i sposobniji su da ostvare napredak u moto sportu, a u prilog tome govori prestanak učestvovanja jednog po jednog takmičara na moto trkama kao i u organizaciji i rukovodstvu. Srećno vam bilo!
Sa poštovanjem,
Kule Perišić
